Novosti

14.02.2013.

KONCERT U SAVA CENTRU, 14.2.2013.

SUSRET STARIH PRIJATELJA


„Kraljica“, „boginja“, „legenda“ – tako najčešće opisujemo našu „Lisicu“, ali jedan od najzanimljivijih komentara koji su se ovih dana pojavljivali na web portalima glasi: “To je žena koja se takmiči s gitarom i pobedi“. Ona nas je još jednom podsetila na čuda koja može učiniti najmoćniji instrument – ljudski glas. Glas koji može, kako je to nebrojeno puta rečeno, besprekorno otpevati i telefonski imenik. Srećom, pesme koje nam taj glas donosi spadaju među najkvalitetnije pesme napisane u prethodnim decenijama. Većinu njih stvorio je Karlo Metikoš, do tada Matt Collins, umetnik koji je 1971. odlučio da se posveti autorskom radu i piše za svoj izabrani glas.

„Ne, nisam umjetnica, ali želim dotaknuti umjetnost“, rekla je Josipa 14.2. u Sava centru. Skromna, profesionalna, posvećena, kreativna, izgarala je više od dva i po sata na sceni i beogradskoj publici podarila magiju. Nesumnjivo, uživali smo u umetnosti. Možda je ne možemo striktno definisati, ali je možemo osetiti.

Te večeri, između 20.30 i 23.15 svaki trenutak bio je prožet dobrom energijom i kreativnošću. Ponovo smo čuli „Ave Maria“, „Hir, hir, hir“, „Danas sam luda“, „Boginja“, „Magla“, pesme bez kojih su Josipini koncerti nezamislivi, ali koje se na svakom novom nastupu javljaju kao još novije, svežije, uvek u drugačijem ruhu. Ovoga puta mnoge od njih su obukle kožnjake, razbarušile kose i pojavile se u rokerskom maniru, predvođene legendarnom „Ležaj od suza“. Pesma koja je za mnoge bila vrhunac večeri, istovremeno je zvučala kao klasik, evergrin i najnoviji rok hit. Ukratko, domaći zadatak za sve koji se bave muzikom.

Ove, 2013. navšrava se 40 godina od objavljivanja „Dnevnika jedne ljubavi“, prvog jugoslovenskog konceptualnog albuma. Kao što je i najavljeno, Josipa nije otpevala sve pesme sa „Dnevnika“. To i nije bilo moguće. Iako njeni koncerti traju skoro tri sata, nemoguće je doneti sve ono što se stvaralo gotovo pet decenija. Čuli smo „O jednoj mladosti“, „Po prvi put“, „Ne prepoznajem ga“, „Ležaj od suza“, kroz koje su progovarale i ostale pesme sa „Dnevnika“. Sve su one međusobno uvezane i nose jedna dugu, baš kao što i prvi Josipin album nosi albume koji su usledili.

Uživali smo u „Dok razmišljam o nama“, improvizacijama i „takmičenju“ bas gitare Davora Črnigoja i Josipinog glasa („tko može dublje“) i bravuroznom i uvek drugačijem uvodu u „Ja bolujem“ bubnjara Borne Šercara. Klavijaturista Gojko Tomljanović briljirao je u „Ave Maria“ i „Ne prepoznajem ga“, dok je gitara Elvisa Penave gospodarila u pesmama poput „Hir, hir, hir“ ili „Život je samo most“, a sve začinjeno zvucima trube Josipa Graha, bez kojih ništa ne bi bilo isto.

Da „pjesme se pišu i sviraju“ i da uvek ima nešto novo da kaže, Josipa je dokazala i ovaj put. Pesme sa poslednjeg albuma „Živim po svome“ zvučale su sjajno, posebno ne toliko eksponirana numera „Naivni“, u kojoj su se, izgleda, mnogi prepoznali.

Koncert je otvoren Karlovim rečima ispisanim na video bimu: „Bio sam oduševljen i njenim pjevanjem, i načinom kak’ se ponašala… Onda sam se do ušiju zaljubio i tak’…“, a zatvoren predivnom „Da li sam ti rekla da te volim“ i energičnom „Ispočetka“. Tokom koncerta imali smo prilike da vidimo kraće video zapise o Karlu Metikošu, isečke iz njegovih intervjua, snimke sa putovanja u Keniju, delove dokumentarnog filma „Život je samo most“ – dragocene zapise koji svedoče o jednoj uspešnoj karijeri rokera Matta Collinsa, koji govore o večnoj ljubavi i životu u kome se stvaralo i uživalo.

„Sve je već rečeno“, rekla je Josipa, misleći na uvek ista pitanja koja joj se postavljaju. Međutim, kroz muziku ima još toliko toga da se kaže i publika to prepoznaje, gde god se nalazila. „Vi ste moja snaga“, zaključila je. I to je sasvim dovoljno za ispisivanje jedne nove muzičke stranice. Tako je obećala. Držimo je za reč.

Sandra Dančetović


FOTO: Tanjug