Novosti

27.06.2010.

KONCERT NA NIŠKOJ TVRĐAVI 27.06.2010.

GIVING IN THE RAIN


“Šta ste učinili Nišu”, pitao je Josipu pre tri godine jedan Nišlija, zaključujući da je Niš bio pristojan, da je tiho uživao u muzici, a kako i ne bi, kada su ovakvi praznici retki i dragoceni. Za Josipu je čitav taj 27. jun bio zabavan i uzbudljiv. Nakon prijema u Gradskoj kući, usledila je gozba uz poznate niške specijalitete, naročito paprike na hiljadu načina. “Ja bih sve to pojela, cijeli taj stol, ali ja moram pjevati”, rekla je.

Nakon punih osam meseci, Josipa je ponovo koncertirala u Srbiji, ovoga puta u Nišu, na radost posvećene publike, a posebno onih koji su imali sreću da prisustvuju sjajnom niškom nastupu jula 2007. godine. Opet letnja pozornica Tvrđave, organizator isti – “Umetnost davanja”, koji svojom delatnošću spaja kulturu i humanitarni rad, pa je ovoga puta prihod od ulaznica namenjen izgradnji prve niške Sigurne kuće za žene, žrtve porodičnog nasilja. No, ove godine su vremenski uslovi sasvim drugačiji. U eri globalnog otopljavanja, umesto lepezama, mahali smo šarenim kišobranima, ali ništa nije moglo pokvariti to divno veče, posebno ne onima koji vole kišu, kao što ju je i Karlo Metikoš voleo.

Tvrđava i Niš sam nose posebnu atmosferu – prijateljsku, srdačnu i prijatnu, čak i po onakvom vremenu. Josipa je i o tome dosta govorila i čini se da su se u magičnom krugu primanja i davanja ona, organizatori i publika prepoznali. Krug se ne prekida, a upravo je na nastupima uživo interakcija najdinamičnija i najblagotvornija. Od “Ave Maria”, “Boginje”, “O jednoj mladosti”, “Dok razmišljam o nama”, preko pesama s novog albuma – “1000 razloga”, “Živim po svome” i “Naivni”, do “Pjesme za tebe”, “Život je samo most” i neizbežnih “Kraljica divljine/Gdje Dunav ljubi nebo”, “Danas sam luda”, “Hir”, “Magla”, uživali smo u dva sata najkvalitetnijeg programa. Dašak improvizacije i promene obeležio je svaku numeru. Nismo čuli isti uvod kao pre, recimo, osam meseci u “Sava” centru, za “Život je samo most”, ili iste solo deonice u “Živim po svome” ili “Ja bolujem”. Menjaju se aranžmani, interveniše se u pesmu, ali nijedna se ne menja do neprepoznatljivosti, već raste, dobija nove boje, menja lica, odgovara izazovu vremena da bi ostala vanvremenska. Sjajno je što publika to ume prepoznati i adekvatno nagraditi. Niš je odgovorio na to s poštovanjem i ljubavlju, dostojanstveno, a opet veselo i razigrano. Razigrano je Josipa s publikom podelila i avanturu nalaženja odgovarajućih cipela za kišu i hladnoću. “Dior” je ostao da čami u koferu, dok su mu na bini alternirale “Bata” cipelice. Ne znamo da li su se dobro pokazale, ali je ona u svakom slučaju zablistala kada je sama na sceni izvela “Đelem, đelem” a capella. Nepretenciozno je odala počast velikom Šabanu Bajramoviću.

Uz pesmu “Ispočetka” (čiji naslov kao da najavljuje ponovno druženje), završila je koncert rečima zahvalnosti:”Dragi ljudi, dragi prijatelji, predivni ste! Mene srce boli što ste tako mokri… Ove riječi moje nisu dostatne…” Ali, to ipak nije bio kraj! Povicima, usklicima i mahanjem kišobranima (razumljivo, oni su onemogućili aplauz) Josipa, Gojko Tomljanović, Davor Črnigoj, Josip Grah, Elvis Penava i Borna Šercar pozvani su na bis. Izveli su “Da li sam ti rekla da te volim” svi zajedno, a takvu je u ovoj postavi još nismo čuli. I bilo je sjajno i inspirišuće, dovoljno da Tvrđavu napustimo nasmejani i ispunjeni.

Dok ne skliznemo u novo ledeno doba, imamo bar 1000 razloga da se još najmanje toliko puta sastanemo s Josipom i njenim bendom, da primamo i dajemo bez kalkulacija.

Sandra Dančetović